О АДС-у

Антрополошко друштво Србије основано је 30. маја 2007. године у Апатину, у Војводини, на XLVI конгресу Антрополошког друштва Југославије. Седиште Антрополошког друштва Србије је на Природно математичком факултету, Департман за биологију и екологију, Трг Доситеја Обрадовића, бр. 2, у Новом Саду. Председник Друштва је проф. Др Верица Божић-Крстић, секретар асистент Мр Татјана Павлица а благајник асистент Мр Рада Ракић. За почасног председника АДС изабран је Академик Петар Влаховић. Антрополошко друштво Србије наставља континуитет рада и делатности Антрополошког друштва Југославије, које је било основано у Београду 1959. године, као ванстраначка, сталешка, стручно научна организација за ондашњу територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Прву Управу АЂ сачињавали су: Б. Шкерљ, Ж. Гавриловић, К. Мирковић, В. Бродар, Е. Фербер, Б. Врачарић, Ф. Микић, П. Влаховић, Д. Антонијевић, Д. Беблер, С. Шљивић, С. Урбан, Л. Јованчић. На Оснивачкој скупштини 27. маја 1992. у Котору донета је одлука о оснивању Антрополошког Друштва Југославије које наставља континуитет у раду досадашњег АЂ. Управни одбор АЂ чинили су: П. Влаховић, Љ. Аграмовић, А. Момировић-Хошек, Р. Радојевић, Ж. Гавриловић, Ј. Козаров, Б. Ивановић, И. Бехлули. Право на континуитет у раду и делатности АЂ, од његовог оснивања 1959. и његове реорганизације имају сви чланови из Србије и Црне Горе. Антрополошко друштво Југославије радило је до распада СФРЈ 1992. године као хомогена целина, без обзира на то што је у оквиру њега постојало Хрватско антрополошко друштво (од 1977) , затим Антрополошко друштво Босне и Херцеговине ( у Тузли од 1981), Антрополошко друштво Македоније (од 1983) и Антрополошко друштво Словеније (од 1992). Основну покретачку снагу за научни рад у оквиру Друштва представљали су конгреси на којима су бар 1/3 учесника чинили истакнути научни радници из иностранства. Конгреси су одржавани сваке године у другој републици или покрајини. Од 1959. до 1991. године одржано је 30 конгреса „са међународним учешћем“ и то: у Словенији 5, у Хрватској 5, у Босни и Херцеговини 4, у Македонији 3, у Црној Гори 2, у Централној Србији 6, у Војводини 4 и на Косову 1. Од 1992. године рад у Антрополошком друштву Југославије наставили су чланови из Црне Горе, Србије и Војводине под руководством академика Петра Влаховића. Захваљујући ентузијазму и великом залагању председника и чланова, Друштво се одржало и наставило свој рад. У Црној Гори је од 1992. одржано 5, у Централној Србији 7 и у Војводини 4 научна конгреса са међународним учешћем. На овај начин Антрополошко друштво Србије развијало се и помогло у организацији одржавања укупно 46 Конгреса са међународним учешћем. У овом својству Антрополошко друштво Србије наслеђује 12 књига „Посебних издања“ и 42 књиге „Гласника Антрополошког друштва Југославије“ чија је издавања финансијски увек помагала Заједница за науку Републике Србије, односно Министарство за науку Републике Србије. Наше Антрополошко друштво је успело да се, кроз скоро пола века свог постојања, организационо среди, консолидује,уздигне антропологију као науку на универзитетски ниво, повеже је са сродним институцијама у земљи и Свету, покрене проучавање бројних научних питања, допринесе њиховом решавању и обелодани значајне научне резултате. Отворило је перспективу научним радницима за проучавање настанка човека, човековог развоја, његовог живота и праћење развоја људског друштва у целини. Помогло је да антропологија као наука уђе у научну и наставну проблематику. Наше Антрополошко друштво је било иницијатор и оснивач (1977) Европског антрополошког друштва и заједно са Хрватским антрополошким друштвом, организатор (1988) XИИ међународног конгреса за етнолошке и антрополошке науке Света. Чланови Антрополошког друштва Србије активно су учествовали у програмирању нашег целокупног антрополошког научно истраживачког рада. Указали су на потребу разраде и уједначавања антрополошке методологије, на проучавања развоја антрополошке науке, биостатистике, проучавања постанка и развоја човека, праћења проблема еволуције, људске филогенезе, онтогенезе и биотипологије, проблема људског варијабилитета, одлика савремених етничких заједница, утицаја спољашњих чинилаца на људски организам, хумане генетике, практичне примене антрополошких проучавања у свакодневном животу и на многе друге проблеме веома разуђене антрополошке проблематике. У напред поменутим глобалним оквирима развијају се и подстичу сва наша даља научна и компаративна антрополошка проучавања. Антрополошко друштво Србије, као и до сада, жели да одржи и развије непосредну сарадњу са свим досадашњим члановима из бивших република СФРЈ и другим научним радницима који се баве савременим антрополошким научним проблемима у земљи и Свету.